У мирна, нормална времена могло се лако разумети кад се у нашим националним редовима нашао приличан број људи који су се држали по страни од свих политичких борби – теревенки, како би се те обично говорило. Нећу да се мешам ни у какву политику, желим да останем неутралан, тако су говорили и објашњавали ови људи. И они се стварно нису мешали у политичке борбе и остајали су неопредељени. Гледали су своја посла, свој рад, своју породицу, своју забаву и удобност.
Међутим, мирна и нормална времена далеко су иза нас. И данашње борбе, данашњи сукоби у целом свету и код нас имају сасвим другачији карактер и смисао. Не ради се више о том да ли ће ова или она партија добити више куглица на изборима или ће постати посланик или министар овај или онај човек. У питању су судбинске ствари целих народа, народних заједница, и ниједна личност, ниједан сталеж, ниједна група не смеју се и не могу се издвајати из те заједнице ако и на сами себе само мисле. Пред све народне заједнице европских народа на арени се појавио комунизам, свиреп противник, необуздан и подмукао, који тежи за интегралним уништењем целог досадашњег националног друштва и схватања. Само из својих лукавих тактичких разлога он се појављује формално као противник једне класе или једног реда људи, обећавајући другим класама и редовима „нови свет“ и рај на земљи. Уствари, он иде за раскомадавањем и уништењем свих ћелија и ћелијица националног друштва и свега оног шта има ма какве везе са народним животом и народним традицијама и светињама.
У оваквој ситуацији и пред таквим противником не сме бити неутралних, не сме бити оних који воде бригу само о себи и својим најближим. Сви националисти морају ући у арену и добро засукати рукаве, да би се изнела потпуна победа над врло опасним противником. Црвени, крвави противник ништа више и не жели него да буду успавани или неутралисани шири кругови националиста, да буду обманути као да комунизам није и њихов противник, него само противник „фашизма“ и томе слично. Одавно је позната тактика бољшевичке Москве да издваја слабију или јачу групу свесних борбених националиста па да про форма против ње води само борбу. Пред лицем друге националне јавности, бољшевици ту групу свесних борбених националиста клеветају и блате, приказују као издајнике и петоколонаше само да би лакше против њих могли водити борбу, а кад би ту борбу против њих успешно окончали, онда би они са много мање труда и жртава разбуцали све остале националне кругове који су дотле били успавани, обманути и неутрални.
Ма колико да је ово јасно, за сваког оног који иоле размишља о збивањима данашњице, то се мора без престанка наглашавати у нашој средини нарочито, јер има, на жалост, још увек исправних и добрих Срба националиста, сјајних родољуба, који воле безмерно своју груду и своју традицију, а који седе скрштених руку, који остају неутрални. Данас не сме бити неутралаца међу националистима. Сви национални Срби морају ући најактивније у борбу, ма колико им, услед кратковидости или несхватања ствари, изгледало да је црвена опасност далеко од њихова дома, од њихове породице и њихова личног живота. За јеврејску комунистичку интернационалу цео је свесни српски народ пета колона, а засад она гађа истакнуте националисте само зато што су они најборбенији, најсвеснији и најнекомпромиснији противници бољшевичке мисли. Ово треба да зна сваки Србин који воли свој народ и своју Отаџбину.
Недићева Србија
Нема коментара:
Постави коментар