уторак, 27. јануар 2015.

Србин, и у добру, и у злу!

Онај који за себе каже “ја јесам Србин, али нисам националиста”, тај или говори из незнања или говори из моралне гњецавости, односно из кукавичлука, настојећи да оствари нешто што је немогуће – да сачува, са једне стране образ и част, пред собом или пред другима, а са друге стране да, истовремено, побегне са оног страшног места на које се сручују свих ових година непријатељства сила тзв. међународне заједнице како гласи псеудоним Запада, односно Сједињених Америчких Држава. Нажалост, такав покушај, таква жеља – сачувати част, а истовремено побећи – је неостварива. Јер онај који се сврстава у поредак одређене националне заједнице преузима и одговарајуће дужности и одговорности. Није могуће бити Србин само када је то згодно, а не и онда када је то незгодно и када је опасно. Није могуће бити у поретку нације само онда када је добро, него ваља бити и онда када је тешко, када је зло. Припадност одређеној националној заједници се проверава не тамо где чарлијају поветарци благостања и мира, већ тамо где дувају ветрови рата и где дувају урагани историје.

Драгош Калајић

1 коментар:

  1. У тешкој дилеми сам , кога да окривим за име : "Међународна заједница", за "Западне злочинце-zlikovce",kojи су нас немилице бомбардовали 78 дана,желећи да нас униште,физички и психички.И баш кад прочитах овај чланак и понадах се да је то писац овог чланка, приметих да је употребио пре назива-имена реч'цу "тзв". Ипак назив за те "Западне ратне злочинце-zlikovce" и даље користе "Међународна заједница", а они то нису и не могу бити ,јер не представљају "целу", већ део и то онај гори Злочиначки-Zlikovački део.

    ОдговориИзбриши