Моћ гусала

"Кроз вјекове и мрачна стољећа, Србина си на борбу подсјећа,

Код народа вјеру одржава да ће српска васкрснут држава.

Кроз највише невоље и муке, кроз олује и кроз карамлуке,

Дизали сте устанке и буне, против страшне отоманске круне."

                                                                                       Радован Бећировић

Без светосавског и косовског завета, без вековне борбе непрестане за Крст Часни и Слободу Златну, без чедности и богоугодног стида српских девојака, без јуначке српске поезије и исконског ратничког, мученичког и херојског звука народних гусала, које нам заветно поручују да је боље изгубити главу него своју огрешити душу, не може се замислити истински српски национални идентитет нити националистички архетип.

Наша српска традиција, континуитет је старе прааријевске традиције белог човека, али се не завршава на њој. Она је нешто више и дубље. Она је охристовљена. Хришћанство је у оно старо (у чему свакако има и доста тога племенитог) унело компоненте смирења, покајања, богопознања и јасне визије духовне разине постојања, а одстранило је оно наказно и сурово. Символички казано, на аријевском и словенском стаблу, налази се и наша српска грана. На њу је својевремено накалемљена Христова гранчица, из чега су проистекли прелепи српски цветови и плодови српске културе. Они су незамисливи без гусала  - тог чудесног сплета јаворовог дрвета, коњске длаке и животињске коже, који спојени народном рукотворином, кроз додир струне гудала, одишу епиком наших битака, и јунака, који нам из вечности и данас казују ко смо и какви треба да будемо!

Као извор надахнућа пред битку, као глас предака и одјек искона. српске гусле су саме по себи метафора нашег сопства а њихова данашња скрајнутост и прокаженост, само је огледало наше данашње несреће и стања у коме се као народ налазимо. Јер раслабљеном, клонулом и посрнулом данашњем српском човеку, па чак и патриотској омладини, више пријају другачији, "хармонични", модернији и лаганији тонови који одишу смрадом лажног мира глобалне духовне баре. Зато нам требају гусле, које нас буде на устанак из такве баре, јер она не приличи нашем витешком роду јунака и мученика! Стога, гусле нас побуђују на косовску етику и на повратак идеалима наше расе - кроз сплет изрезбарених представа наших светитеља, или пак митолошких представа змајева, јарчева и других симбола у изразу народне рукотоврине које складно красе овај древни инструмент. А он је и најстарије не само духовно и етичко, већ и музичко кормило белог човека, јер историја не бележи древнији музички инструмент од гусала. Стога је посебна привилегија нашег српског рода, што су баш у њему понајбоље примљене и сачуване гусле. Или како би велики Црњански рекао: "Лепота и архаизам наше народне песме, етички су велике и вечније од свих других уметничких манифестација наше расе. Сва та крвава прошлост која лелече из гусала, сад је време да се увиди, била је лепота есхилска, судбином нам досуђена."

Јер звук гусала као најдревнија мелодија горштачког рода нашег народа, нема сврху да мази и успављује, већ да бије и буди човека. Ма колико на неки начин, овај звук деловао непријемчиво данашњим генерацијама Срба, он несумњиво ослобађа од свих гадости и отрова тућинштине, нагомиланих у бићу данашње Србадије. Отуда су звуци  гусала и речи гусларских песама по свом дејству, налик молитви са којом се лепо уклапају и допуњују попут склада између крста и мача у рукама Светог Петра Цетињског. Ваистину, свирајући и слушајући гусле кроз повест, Срби призивају силу предка, осећају се снажни на крилима њихове славе и осећају њихово присуство које их челичи у боју. Такав је назор наших предака остављен нама у наслеђе.

Стога, надахњујмо се и данас величанственим звуком гусала, упијајући дух славних предака у данашњем националистичко-политичком боју, као и у правим ратовима које ћемо водити за са свој род и народни препород. Рат у подвигу и борбама за ослобођење и уједињење Српства, које се непрекидно изнова збивају и постају инспирација народног генија, испољеног гусларским тоновима. А ови тонови пак, постају инспирација за све потоње битке у будућности. И тако у круг, све до вечности и коначне победе!