Многобројни подвизи Вукови у ослободилачкој борби, како по величини његове личне храбрости тако и по постигнутим резултатима, равни су подвизима великих народних војвода из Карађорђевог устанка. Од битке на Челопеку 1905. године, где је као четник добио борбено крштење, преко славног Куманова, Битоља, Елбасана, Говедарника, Дуката, Самуровића Аде, Парашнице, Курјачице, Завлаке, Београда, Власине, Албаније, Кајмакчалана, Сиве Стене и Груништа (последње његове борбе), био је страх и трепет за Турке, Аустро-Угаре, Немце и Бугаре. Кроз цео тај крвави период наше историје, без мало дванаест пуних година, он је био један од најхрабријих, а можда и најхрабрији српски ратник.
Јунаштво и храброст војводе Вука, војводе Јована Стојковића-Бабунског и осталих четничких војвода, као и њихова непоколебљива спремност да положе своје животе на олтар отаџбине зарад слободе окупираних српских крајева, путоказ су данашњим српским национал-револуционарима. Јер њихова жртва за веру и нацију наставља да надахњује српске родољубе, опомињући их на нужност борбе за одбрану и слободу српских земаља.
Нема коментара:
Постави коментар