Завјет српскоме роду

Ја, Србин по рођењу, живљењу и опредељењу, завјетујем се крвљу својих предака, чашћу и будућношћу својих потомака, да нећу испустити Крст Часни којим су ме Господ и народ мој небески благословили, да ћу ходити бескомпромисно и неустрашиво стазом уском и трновитом, стазом која води ка Голготи, али и према Спасењу.

Да се нећу престрашити мрака и утвара овога свијета као ни милиони Светитеља, Витезова и Мученика српских прије мене, него ћу љубављу и вјером својом благодарити Свевишњем што ме удостојио да будем Србин.

Завјетујем се да ћу служити Српству и Светосављу свим својим срцем и душом, не тражећи плату осим оне којом ће ме Господ наградити.

Завјетујем се да ћу живјети за Српство, а не од Српства, за Отаџбину, а не од Отаџбине.

Да ћу се, слиједећи Светога цара Лазара, одрећи царства замаљског, Царства Небескога ради.

Овом Завјету приступам слободна срца и чисте душе, као што свети Лазареви ратници приступише светом Причешћу пред одсудну битку за Живот Вјечни.

Спреман сам да својим ангажовањем допринесем поновном васпостављању оних вриједности које су учиниле мој народ великим и Божијим.

То су на првом мјесту Христољубље и родољубље, врлине из којих проистичу честитост, мудрост, племенитост, храброст и правичност. Особине које морају красити сваког Србина.

Створитељ је расуо мој народ по свим дијеловима ове наше планете као домаћин који се труди да добро сјеме допре и до најскровитије тачке његове њиве.

Ја знам да је Светиња која нас спаја много моћнија од даљине и граница које су нам силом наметнуте.

Позивам стога васцијело Српство, да одбаци све несрећне подјеле, разлике и баријере и усагласи свој национални програм са тужном, али светом истином да постоје само Срби који поштују и слиједе овај завјет и „Срби“ који га крше.

Невен Милаковић