Ја

Рођен сам Србин,
Србин сам ја!
За Српство живим,
За Српство, да!

Па нека дође
Да гинем ја,
За Српство Србин
Гинуће, да!

При зори често
Помислим ја:
Али шта?... Нешто
Да зора зна...

У крв би сјала,
Крвава сва,
Знамење ново
Сјајнога днa...

Глед'о бих жељан
Душмана ја,
Где стрепи, дршће
Од српског стрâ.

А после, опет,
Зажелим ја
Да сам громовник,
Громовник, да!

Тамом бих небо
Обук'о ја,
Стресла би с' земља
Вихором сва;

Душман би плакô,
Плак'о би, да!
Хај, само да сам
Громовник ја!...

Кад поноћ дође,
И заспим ја,
Љубав ме диже
Из милог сна.

»Љубави, даље!«
Велим јој ја,
За љубав срце
Нећу да зна.

Једину љубав
Познајем ја:
Србин, слобода,
Светиња та.

Њојзи се кунем
Верношћу ја:
»Верност до гроба,
До гроба, да!...«

 Светозар Милетић