среда, 15. октобар 2014.

О контрадикторности слуђеног света

У Србију сутра долази председник Русије Владимир Путин, међу руским народним социјалистима и револуционарима познат по својој чувеној изјави: Русија не припада Русима, и неутралном до позитивном ставу према текућој агресивној муслиманској хегемонији на територији православне Русије, да прослави почетак комунистичке окупације наше земље и континента заједно са демократским партијашима и званичницима (наследници идеологије комунизма). Агресивна совјетска политика је деценијама затирала све што је руско у Русији, уништавала вишевековну царску традицију овог највећег православног народа и Руску Православну Цркву и народне обичаје, а поврх свега мучки убијала сваког истинског родољуба који се комунизму противио и који је желео да исповеда веру и обичаје својих предака. Комунистичка окупација означава почетак уништавања и наше Српске Православне Цркве, стварање непостојећих „нација“, унутардржавних граница и затирање српске националности, као и планско подгревање анти-српске мржње која је довела до стравичних геноцида на територији бивше Југославије. Насупрот томе, Владимир Путин се у српском народу данас сматра за некаквог патриоту јер се гласно залаже за српско Косово и Метохију, док га иста окупирана територија ни најмање не занима већ је она његово средство за скупљање политичких поена против евроатлантских агресора који су већ дуги низ година његови политички опоненти. ЕУ и НАТО ционистички окупатори противе се доласку Путина у Београд, иако су и они сами наследници „ослободиоца“ Европе, јер је познато да је победа Савезника у Другом рату ништа друго до победа међународног Јеврејина који је по својим талмудским анти-људским учењима и скројио поредак система данашње демократије у Европи и САД. Но, ову појаву можемо оправдати тиме што, са једне стране, у данашњем завађеном свету стоји Владимир Путин на истоку, а са друге стране Брисел и Вашингтон на западу.

Владимир Путин овом посетом жели да покаже да се оштро противи фашизму, нацизму (што је у исто време и доктрина ционистичке Европске Уније), односно жели да глорификује злочиначка комунистичка гесла, у исто време називајући непостојећи украјински народ „нео-фашистима и нацистима“, а заправо је тај исти „украјински народ“ настао креирањем непостојећих народности од стране истих црвених бандита који су стварали нове нације и државе где год да су се обрели. Као што се у Београду пре неки дан поставила биста великом мученику цару Николају Романову (који је са својом женом и децом мучки убијен од стране јеврејских црвених злотвора), а у исто време се црвени агресори славе, тако и Владимир Путин стаје на страну Новорусије (чија је политика кројена према идеалима православне царске Русије), а у исто време се противи непостојећем „украјинском фашизму“, који је ништа друго до настојање ционистичких (јеврејских) моћника у Украјини да насиљем, убиствима и геноцидом натерају украјински (руски) народ да се, зарад прикључења ЕУ, окрене против рођене новоруске браће.

Претпостављамо и да овдашње антифашистичке групе и групације, иако видно одушевљене победом својих анти-народних претходника, и даље са незадовољством гледају на долазак „патриоте“ Владимира Путина, кога сматрају за неког великог „националисту и фашисту“ у духу њихове плиткоумне и надасве необразоване навике да и најблажи облик патриотизма, па чак и оног непостојећег, етикетирају као фашизам.

Овим изразито конфузним али истинитим текстом долазимо до закључка да је цело данашње светско мњење базирано на недовољном познавању историјске суштине, апсолутној политичкој неписмености, дељењу, материјализму и осталом комуно-партијашком ордењу слободе.


Нема коментара:

Постави коментар