Нашим "левичарима"

Ето: на северозападним границама земље наше две државе са сто и двадесет милиона душа. А ми према њима скоро десет пута мањи. То су државе јаке, фашизам и национал-социјализам су их таквим учинили. Јер, пре двадесет гoдина, свет се подсмевао Италији, а Немачка је тада рат изгубила. Данас: Италија снажна и свет је поштује, а Немачка је рат добила без пушке и топа, просто - само демонстрацијом снаге. Наши левичари грме против фашизма. Радећи тако, они показују да - или нису родољуби, или пак памети немају. Јер, не заборавите једну ствар: никад мање рачуна нисмо имали да имамо непријатељство Италије и Немачке него данас. Ако сте дакле паметни родољуби, онда не правите, господо левичари, невоље без невоље. А ваша прича о великим демократијама и потреби наслањања на њих, или је глупост, или издаја. Јер су те велике демократије данас баш толико велике колико су биле Италија и Немачка пре двадесет година: велике по територији, по броју душа, по богатству и култури, али по духу, господо левичари, по духу су преслабе. А дух даје снагу, - а не ни територија, ни број становништва, ни богатство, ни култура. Јер ето вам баш пример Италије и Немачке. Упоредите статистичке податке из 1918. и 1938. године. Нема велике разлике по територији, по становништву, по богатству и по култури између Италије 1918. и Италије 1938, Немачке 1918. и Немачке 1938. Али има један податак о коме статистике не воде рачуна, а који се једино и знатно променио код Италије и Немачке за тих двадесет година - а то је дух. Дух је у њих други: херојски. И то је од теорије, становништва, богатства и културе италијанске и немачке, као квасац од теста, дао снагу рашћења, учинио да живот тамо буја, место да чами.

Димитрије Љотић