9. јуна 1907. године у подножју планине Лисац, у велешком Азоту, српске чете под командом Јована Бабунског и Василија Трбића, опколиле су и напале у селу Дренову бугарашку чету Стевана Димитрова Вардарског, зулумћара из места Градско. Борба је трајала цео дан, комите су се храбро и очајнички бориле. Када су четници успели да им запале кућу, бугараши су пробали да се пробију јуришем. Осим двојице који су се предали, сви су остали изгинули, на челу са Стеваном Вардарским. Заробљени бугараши су одмах стрељани. Био је то крај бугарске чете која је била позната по пљачкањима, премлаћивањима, и убијањима српских сељака. Глава Стевана Вардарског је одсечена и показивана по селима, да се види како пролазе зулумћари и изроди.
Ово је била последња у низу борби којом је разбијена бугарска организација у западном Повардарју. После борбе у Дренову, настала је чувена песма која се и данас пева:
Пламен четништва
Нема коментара:
Постави коментар