"Најрадије бих се одазвао позивима пријатеља да им се придружим и уживам на једном карипском острву, или у аргентинској хацијенди, или у намибијској оази немачких колониста, што ме упорно чекају и стално зову, дакле далеко од овдашњих страхота. Држи ме овде надасве помисао на стид од женског презира ако бих напустио своје дужности и одговорности. Мене у животу одржавају превасходно обавезе према два женска бића којима је потребна моја љубав и дугови спрам две именице женског рода: према мојој супрузи и кћери, те спрам Србије и Европе."
Драгош Калајић
Нема коментара:
Постави коментар