Хоћемо да увек будеш слика узора
слободног лета духа изнад свих висина,
учило одлично племенитих назора,
што траже победу над силама низина.
Двоглављем јединиш моћи ума и сила
и налажеш целовитост против раздора,
сан империје чуваш под окриљем крила.
само из твог ока зрачи наша зора.
Знамење белаштва, сажимаш све белине,
учиш нас да будемо белом верни, исти,
спремни повратку у звездане постојбине,
војници идеје Неба, прави и чисти.
Ускок кога уздигнут знамен твој покреће,
изабрао је пут свести, борбе и патње,
уместо слепила, страха и мале среће.
Драгош Калајић
Нема коментара:
Постави коментар